fbpx



Planiranje Dobro je znati Uticaj oksidativnog stresa na nastajanje infertiliteta

Uticaj oksidativnog stresa na nastajanje infertiliteta

Prilikom ispitivanja i lečenja infertiliteta, tražeći moguće uzroke, ispitujemo i način života, ishrane i sve češće razmišljamo o uticaju oksidativnog stresa kao mogućem uzroku nastajanja istog. Oksidativni stres dešava se usled neuravnoteženog odnosa pro-oksidanata i antioksidanata u prilog poslednjih. Odnos može biti poremećen zbog povećane koncentracije reaktivnih kiseoničnih vrsta (ROS) i/ili umanjene antioksidativne odbrane. Normalne fiziološke funkcije, uključujući proces signalizacije ćelija, proliferacije i diferencijacije, zavise od prisustva određenih koncentracija ROS. U reproduktivnom traktu, fiziološki nivoi ROS neophodni su ne samo za ovulaciju, već i za interakciju oocita-spermatozoid, fertilizaciju, implantaciju i rani razvoj embriona. Ipak, povećana produkcija ROS može da ošteti prirodnu antioksidativnu odbranu organizma, remeteći mikrosredinu u reproduktivnom traktu i normalne fiziološke reakcije. Razumevanje uloge ROS u ženskom infertilitetu i dalje je nepotpuno. Činjenica da su oksidativni i antioksidativni sistem prisutni u različitim ženskim reproduktivnim tkivima sugeriše da infertilitet i određenja reproduktivna oboljenja mogu biti uzrokovana, makar delimično, oksidativnim stresom. Već godinama se sve više smatra da oksidativni stres (OS) ima negativan uticaj na reproduktivne sposbnosti i muškaraca i žena. Doprinos OS patogenezi infertiliteta sve se obimnije ispituje u oblasti muškog infertiliteta, posebno u pogledu uticaja na različite aspekte kvaliteta spermatozoida.

Antioksidansi, prema najšire prihvaćenoj definiciji bioloških antioksidanasa koju je dao Halliwell 1990 su; “supstance koje prisutne u malim koncentracijama u odnosu na supstrat (biomolekul) koji se oksiduje, značajno usporavaju ili sprečavaju oksidaciju tog supstrata”. Antioksidansi su definisani i kao supstance koje mogu štiti ćelije vlastitog organizma od štetnog delovanja oksidativnog stresa ili slobodnih radikala tj. (ROS)-a/

Antioksidansi mogu ispoljavati svoju aktivnost različitim mehanizmima zahvaljujući njihovoj sposobnosti da: deluju kao “hvatači” (skevindţer) slodobnih radikala, deluju kao donori elektrona, donori H-atoma peroksil ili hidroksil radikalima, ili da: deluju kao akceptori elektrona, akceptori H-atoma ugljenikovih slobodnih radikala. U neenzimske antioksidanse još spadaju i: glutation, askorbinska kiselina, α-tokoferol, ubihinon CoQ10H2, β-karoten, mokraćna kiselina, bilirubin.

 

Askorbinska kiselina (vitamin C)

U neenzimske antioksidanse još spadaju i: glutation, askorbinska kiselina, α-tokoferol, ubihinon CoQ10H2, β-karoten, mokraćna kiselina, bilirubin. Askorbinska kiselina (vitamin C) je hidrosolubilni vitamin koji kod biljaka i nekih životinja nastaje iz glukoze preko uronske kiseline. Kod čoveka, zbog nedostatka enzima L-gulonolakton oksidaze, ova reakcija nije moguća, tako da čovek neophodne količine vitamina C mora da unosi ishranom. U nizu istraživanja, u kojima je ispitano delovanje antioksidativnog odbrambenog sistema na molekule LDL i ostale lipide humane plazme, dokazano je da prvu obrambenu liniju čini hidrosolubilni vitamin C, koji učinkovitom zaštitom LDL holesterola od oksidacije usporava razvoj ateroskleoze. vitamin C je vrlo jako redukciono sredstvo, čiji su antioksidantski učinci dokazani in vitro i in vivo. Prema rezultatima ogleda in vitro, peroksidacija lipida započinje u trenutku kada u plazmi, u prisustvu nekog oksidansa, sva raspoloživa količina vitamina C pređe iz redukovanog u oksidovani oblik. Vitamin C može sprečiti ne samo peroksidaciju lipida koju izazivaju hidroksilni radikali, nego i neki drugi patofiziološki činioci oksidativnog stresa, kao što su aktivirani neutrofili, dim cigarete, itd.

Vitamin C igra važnu ulogu u procesima odbrane organizma, i potpomaže imunološke funkcije u zaštiti organizma od dejstva bakterija i virusa. Svojim dejstvom protiv uticaja slobodnih radikala može doprineti smanjenju kognitivnih degeneracijskih promena koje se javljaju sa starenjem. Pored toga neophodan je za održavanje zdravlja kože, zglobova i kostiju, pravilnu izgradnju hrskavice, kao i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema.

Vitamin C učestvuje i u obnovi urata, glutationa, vitamina E i β-karotena iz njihovih odgovarajućih oksidovanih oblika. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje koje se naziva skorbut. Takođe ima važnu ulogu u održavanju normalne strukture krvnih sudova i pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, a učestvuje i u procesima apsorpcije gvožđa.

Vitamin C ili askorbinska kiselina pripada skupini vitamina topivih u vodi. U endogenom prometu tvari ima višestruku ulogu. Učestvuje u oksidacijsko-redukcijskim procesima, sintezi kolagena, karnitina, hormona nadbubrežne žlezde. Vitamin C, odnosno njegov jonizirani oblik, askorbat, nužan je za trajnu aktivnost prolil-hidroksilaze. Ovaj enzim katalizira pretvorbu α- ketoglutarata u sukcinat, bez hidroksiliranja prolina. U toj parcijalnoj reakciji dolazi do stvaranja oksidiranog željezovog kompleksa koji inaktivira enzim. U tom slučaju uloga aksorbata je da reducira feri- jon inaktivnog enzima. Tokom oporavka dolazi do oksidacije askorbata u dehidroaskorbinsku kiselinu. Na taj način askorbat deluje poput specifičnog antioksidansa. Kao antioksidans, vitamin C direktno učestvuje u smanjenju oštećenja tkiva uzrokovanih delovanjem ROS-a, snižavajući vrednosti slobodnih radikala, inzulina i triglicerida u plazmi, pozitivno utiče na raspoloživost glukoze. Vitamin C antioksidantski može delovati i kao koantioksidans. Tačnije, učestvuje u procesu obnove vitamina E, u njegovom provođenju iz oksidiranog u reducirani oblik. Veće koncentracije vitamina C nalaze se u zelenim biljkama, uglavno svežoj voluminoznoj hrani.

 

Vitamin E (α-tokoferol)

Vitamin E ima snažan antioksidantski učinak. On kao antioksidans, zajedno sa selenom iz hrane sprečava oksidaciju poli-nezasićenih masnih kiselina, štiti nezasićene membranske lipide od oksidacije, reaguje sa slobodnim radikalima, koji oštećuju ćelijsku membranu i DNK bez formiranja novih slobodnih radikala u procesu. Svojim antioksidantskim svojstvima odlaže starenje i odumiranje ćelija, a ima ulogu i u razvoju i održavanju funkcije nervnog i mišićnog sistema.

Mehanizam delovanja vitamina E kao antioksidansa u razvoju ateroskleroze je višestruk. Vitamin E je smešten u membranama i lipoproteinima, gde može da prekine lančanu reakciju oksidacije LDL-holesterol, pokrenutu slobodnim radikalima, smanji adheziju i agregaciju trombocita. Pretpostavlja se da vitamin E na trombocitima smanjuje razvoj dugačkih, tankih pseudopodija prisutnih tokom njihove adhezije na površinu, tako da trombociti bogati vitaminom E stvaraju samo kratke pseudopodije, koje onemogućuju taj proces. Pored toga, vitamin E učestvuje i u održavanju arterijske vazodilatacije inhibicijom sinteze prostaglandina E2, a potenciranjem sinteze prostaglandina I2 (prostaciklina). Vitamin E ili tokoferol pokazuje snažan antioksidantski učinak. Zajedno sa selenom iz hrane sprečava oksidaciju višestruko nezasićenih masnih kiselina, reaguje sa slobodnim radikalima, štiti nezasićene membranske lipide od oksidacije. Svojim antioksidantskim delovanjem odlaže odumiranje stanica, ima i ulogu u razvoju te održavanju funkcije mišićnog i živčanog sastava. Kao biološki antioksidans vitamin E lako oksidira u tokokinon sprečavajući oštećenje lipidnih membrana, oksidaciju masti i nastajanje otrovnih lipoperoksida. Posredno preko antioksidativne funkcije vitamin E izravno utiče na stabilnost vitamina A i C i njihovu opskrbljenost u organizmu. Simptomi nedostatka vitamina E su različiti. Kod životinja u reprodukciji izaziva degenerativne promene i atrofije na polnim organima, kod muških životinja prestanak spermatogeneze i sterilitet,. U nedostatku vitamina E poznata je pojava edema, odnosno nakupljanja vode u tkivu, a masno tkivo poprima žutu boju. Tokoferoli su prirodno široko rasprostranjeni, tako su u animalnim krmivima pretežno u obliku α- tokoferola, a u zrnevlju žitarica i klicama jedan deo u obliku α- tokoferola a drugi deo svi drugi oblici tokoferola. OKoenzim Q10 Koenzim Q10, odnosno ubikinon, jedan je od osnovnih telesnih koenzima a u prirodi je vrlo rasprostranjen. Neesencijalna je supstanca vrlo sličnog sastava vitaminima. Reducirani oblik ubikinona, ubikinol, deluje kao antioksidans u borbi protiv reaktivnih kisikovih radikala, a pomaže i u očuvanju vitamina E.

 

Ubihinon CoQ10H2

Koenzim Q10 pripada grupi jedinjenja koja su poznata kao ubihinoni. Ubihinoni su liposolubilni molekuli koji se u organizmu sintetišu kao benzohinonske strukture sa 1 do 12 izoprenskih jedinica. Koenzim Q10 sadrži 10 izprenskih jedinica i to je dominantan oblik u ljudskom organizmu koji se nalazi u svim ćelijskim membranama i lipoproteinima. Njegova sposobnost da prima i donira elektrone je važna za njegove fiziološke funkcije i koenzim Q10 može da postoji u tri oksidativna stanja [19]:

potpuno redukovani oblik – ubihinol-10 (CoQ10H2)

intermedijalni ubisemihinon radikal (CoQ10H.)

potpuno oksidovani oblik – ubihinon-10 (CoQ10)

Koenzim Q je odgovoran za normalno funkcionisanje elektronskog transportnog lanca u okviru mitohondrijalnog respiratornog sistema. Koenzim Q deluje sinergistički sa vitaminom E. U svom redukovanom obliku, ubihinol je efektivan liposolubilni antioksidans. CoQ10H2 može da inhibira proteinsku i lipidnu oksidaciju u ćelijskim membranama  On takođe predstavlja i prvu liniju liposolubilnih antioksidanasa koji učestvuju u odbrani LDL čestica od lipidne peroksidacije, iako je prisutan u manjim količinama od α-tokoferola. Ubihinol-10 redukuje α-TO [21].

α-TO. + CoQ10H2 → α-TOH + CoQ10H.

CoQ10H. + α-TO. → α-TOH + CoQ10

Koenzim Q10 je neophodan za pravilno funkcionisanje mnogih organa i hemijiskih reakcija u organizmu, za koje obezbeđuje dovoljnu količinu energije u ćelijama. Koenzim Q10 je supstanca sličana vitaminu koja je pronađena u ljudskom organizmu, najviše u srcu, jetri, bubrezima i pankreasu. U organizam se unosi mesom i plodovima mora.

 

Koenzim Q10 se može sintetisati u laboratoriji. Koristi se kao lek za lečenje bolesti srca i krvnih sudova, kao što su insuficijencija rada srca, bol u grudima (angina pektoris), visok krvni pritisak i srčanih problema povezani sa terapijom kancera. Takođe se koristi u lečenju dijabetesa, oboljenja desni (direktnim nanošewem na sluzokožu desni), kancera dojke, Hantingtonove bolesti, Parkinsonove bolesti, mišicne distrofije, sindroma hroničnog umora i Lajmske bolesti. Veruje se da koenzim Q10 sprečava gubitak kose, u toku uzimanja varfarina, leka koji se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi.

 

Beta-karoten-3D

Beta-karoten je antioksidans koji u molekulama LDL ulazi u odbrambene antioksidacijske reakcije tek nakon što se iscrpe sve raspoložive količine vitamina E. Vrlo efikasno deluje protiv kiseoničnih slobodnih radikala, a može i da inhibira i peroksidaciju lipida. Prema rezultatima eksperimenata in vitro, beta-karoten je efikasan “hvatač” slobodnih radikala samo pri niskom pritisku kiseonika. U poređenu sa vitaminom E, β-karoten je slabi antioksidans, a u humanim LDL prisutan je u koncentraciji koja iznos svega 1/20 koncentracije vitamina E.

 

Mokraćna kiselina

Mokraćna kiselina

Mokraćna kiselina nastaje u rekciji oksidacije hipoksantina i ksantina uz učešće enzima ksantin oksidaze i dehidrogenaze. Kod mnogih životinjskih vrsta mokraćna kiselina se metaboliše pomoću enzima urat oksidaze. Kod čoveka nedostatak ovog enzima dovodi do nagomilavanja mokraćne kiseline u visokim koncentracijama (200 – 400 µmol) u krvi. Unutar ćelije, urati su prisutni u mnogo manjoj koncentraciji. Urati mogu direktno da uklanjaju singlet kiseonik, hidroksilni anjon i peroksil radikale, oksidanse nastale dejstvom enzima i CO3-. i .NO2 nastao od ONOO. Urati takođe vezuju prelazne metale koji mogu biti odgovorni za lipidnu peroksidaciju LDL-a u zidu krvnih sudova. Reakcija urata i 1e-oksidanasa vodi ka stvaranju urat radikala koji može biti redukovan vitaminom C. Za razliku od vitamina C, urati nisu u mogućnosti da redukuju α-TO..

 

Bilirubin

Bilirubin je krajnji produkt degradacije hema kod ljudi. Tokom svakog dana se produkuje oko 275 mg ili 500 mmol bilirubina. Bilirubin je jako redukciono sredstvo i efektivan antioksidans. U ekstracelularnoj tečnosti se nalazi oko 15 µM bilirubina koji je uglavnom vezan za albumin. Slobodan ili vezan za albumin, bilirubin je sposoban da redukuje α-TO. i inhibira lipidnu peroksidaciju, iako predstavlja dugu liniju odbrane, posle vitamina C.

Bakar

Mikroelement bakar ima značajnu metaboličku ulogu u ljudskom organizmu. Mišićno tkivo, jetra i koštana srž sadrže bakar u velikim količinama. Nešto niže koncentracije Cu nalaze se u bubrezima, plućima i srcu. Brojne su funkcije bakra u organizmu. Jedna od važnijih fizioloških funkcija je da zajedno sa Fe sudjeluje u sintezi hemoglobina, u ulozi katalizatora. Tačnije, bakar deluje na proizvodnju i sazrevanje eritrocita. Nadalje, sastavni je kofaktor proteina i pokretač brojnih enzima, u prvom redu citohrom-C-oksidaze i katalaze. Bakar učestvuje i u procesima okoštavanja te pravilnoj funkciji živčanog i reproduktivnog sistema.

Cink

Cink se u malim količinama nalazi u mnogim organima i U organizmu se najviše nalazi vezan za proteine, u jetri, kostima i mlijeku a sudjeluje i u izgradnji raznih enzima i enzimskih sustava. Manjak izaziva poremećaje intermedijalnog metabolizma. Također utvrđeno je i da manjak cinka uzrokuje pojavu steriliteta, a zbog nepravilnog razvoja kostiju dolazi do skraćivanja kostiju.

Selen

Uloga selena u organizmu je esencijalna. U većoj količini prisutan je u testisima, mišićnom tkivu, bubrezima. Sastavni je deo enzima glutation peroksidazu i izravno doprinosi razgradnji stvorenih peroksida u stanici inhibirajući njihov negativan uticaj u stanici.

Vitamini

Vitamini su organski spojevi koji se nalaze u hrani. Nalaze se u vrlo malim količinama, uprkos tome nužni su za normalno funkcioniranje životinjskog organizma. Vitamini se dele u dve osnovne skupine. U prvu skupinu, vitamina topivih u mastima, pripadaju vitamini A, D, E i K. Drugu skupinu čine vitamini topivi u vodi. Najznačajniji su vitamin C i vitamini B skupine. Nezamenjivi su biološki katalizatori, regulišu vitalne procese nužne za normalan metabolizam stanica i tkiva. Uključeni su u stvaranje kolagena, koštane mase, metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina, process zgrušavanja krvi itd. Sami po sebi, vitamini ne poseduju kaloričnu vriednost, ne daju energiju, ali su prirodni katalizatori koji omogućuju oslobađanje energije poticanjem metaboličkih procesa. Ključni vitamini, koji imaju antioksidativno delovanje su vitamin C, vitamin E i β-karoten.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi ili vitamini P skupine su prirodnih pigmenata u biljkama, voću, zrnevlju žitarica i cvijeću. Po osnovnoj žutoj boji dobili su naziv flavonoidi. Tri bolje poznata predstavnika flavonoida su: hesperidin, naringin i rutin. U kombinaciji s vitaminom C, flavonoidi utiču na poboljšanje kapilarne jakosti i propustljivost u organizmu. Ovom fiziološkom aktivnošću bioflavonoidi su prevencija oštećenja kapilara i pojave hemoragija, pri čemu posredno stvaraju zaštitu od infekcija. Kao antioksidansi, flavonoidi štite stanične organele i stanične membrane od oštećenja koje uzrokuju reaktivne kisikove vrste. Njihova uloga je da deluju kao hvatači slobodnih radikala inaktivirajući ih. Visoko reaktivne hidroksilne grupe flavonoida direktno reaguju sa slobodnim radikalima. Pri takvoj reakciji nastaju stabilniji i manje reaktivni fenolni radikali. Isto tako, još je jedan način antioksidativnog delovanja flavonoida, a to je stvaranje kelatnih kompleksa s jonima metala poput gvožđa ili bakra. Slobodni joni metala povećavaju formiranje reaktivnih kisikovih vrsta redukujući vodonik peroksid pri čemu nastaje visoko reaktivni hidroksilni radikal. Flavonoidi, stvaranjem kelatnih kompleksa s jonima metala sprečavaju stvaranje ROS-a.

Korišćenje ovih mikroelemenata i vitamina se nastavlja i u postignutoj trudnoći, te uvek treba tražiti i koristiti preparate koje u jednoj tableti ili kapsuli imaju optimalne doze, te na taj način i u postignutoj trudnoći se nastavlja sa optimalnom, započetom supstitucijom.

Proizvodi

FEMIBION 1 - za period planiranja trudnoće i ranu trudnoću do 12. nedelje

Femibion® 1 vam obezbeđuje dovoljno folata u formi folne kiseline i Metafolina®. Metafolin® je direktno dostupan oblik folata koji telo ne mora prethodno da pretvara. Adekvatan nivo folata kod majke smanjuje rizik za razvoj defekta neuralne cevi dok se plod razvija.
Detaljnije

FEMIBION 2 - od 13. nedelje trudnoće do porođaja i u periodu dojenja

Femibion® 2 vam obezbeđuje dovoljno folata u formi folne kiseline i Metafolina®. Sadrži i druge brižno odabrane sastojke od kojih posebno izdvajamo lutein koji udružen sa omega 3-masnim kiselinama doprinosi normalnom rastu i razvoju ploda, kao i intelektualnim, motoričkim i kognitivnim sposobnostima deteta.
Detaljnije

Saveti

Nega kože u trudnoći
Nega kože trudnice U periodu trudnoće, čak i u periodu pripreme za trudnoću, nemojte zanemariti negu kože. Bitno je da se u toku trudnoće osećate lepo i samopouzdano, zato je nega kože trudnice bitna stvar. Za vreme trudnoće se u…
Pročitajte više
Vežbe u trudnoći
Psihofizička priprema trudnica Su specijalno osmišljene lagane vežbe koje su posebno prilagođene stanju u kome se nalaze buduće mame. One su od velikog značaja jer se buduće mame pripremaju za sam trenutak dolaska bebe na svet. Istovremeno im olakšavaju da…
Pročitajte više
Da li je vaš štit dovoljno jak da vas zaštiti? Važnost imuniteta u fazi pripreme za trudnoću
Šta želite da naučite Trudnoća i ishrana Vitamin B Imunitet i trudnoća Naše telo poseduje impresivne odbrambene snage, poznate kao imuni sistem, kojima blokira, hvata i neutrališe strane organizme koje prepoznaje kao pretnju. Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne…
Pročitajte više

Preporučujemo

Kako negovati kožu tokom trudnoće?
Lepa i zdrava koža ističe lepotu žene i daje joj poseban sjaj, zato je…
Pročitajte više
Da li vaspitni tretman treba da bude isti za svako dete?
Prvo dete je progovorilo sa 6 meseci i prohodalo pre prvog rođendana, a drugo…
Pročitajte više
Uticaj oksidativnog stresa na nastajanje infertiliteta
Prilikom ispitivanja i lečenja infertiliteta, tražeći moguće uzroke, ispitujemo i način života, ishrane i…
Pročitajte više